Gutsy Gibbon -- Prvi utisci

Kao što, valjda, celi svet zna Gutsy Gibbon (Ubuntu Linux 7.10) je izašao ovog četvrtka i doneo puno sreće i berićeta Linux korisnicima širom sveta. Ja sam ga, naravno, skinuo odmah no nisam imao prilike da ga probam sve do, pa, sada. Narezao sam skinut ISO Kubuntu[1] 7.10 (torrent radi sasvim zadovoljavajuće) na CD i ubacio ga u računar -- sama procedura instalacije nije osobito promenjena od ranijih dana[2] i završila se gotovo potpuno bezbolno. Jedini problem je bilo to što mi je slika povremeno treperela i što mi je monitor ulazio u sleep mod bez ikakvog očiglednog razloga. Kojigod da je bio razlog za to problem je nestao čim sam računar restartovao i bootovao sa diska.

Sam GRUB meni je isti kao i ranije (šteta...ne bi škodio nekakav impresivan bootsplash, no dobro, to se da konfigurisati) ali i dalje potpuno funkcionalan. Instalacioni program je uredno prepoznao sve operativne sisteme na računaru i dodao ih a da ja nisam morao ni prstom da mrdnem. Lepo, nema šta. Čak je i prepoznao moju Gentoo instalaciju

Sačuvao sam svoj stari /home (još kada sam imamo Kubuntu 7.04) i moram da prijavim da ga je nova instalacija učitala i priznala bez i da štucne. Čak je Firefox sačuvao sva svoja podešavanja i pluginove a programi svoja podešavanje. Štaviše kada sam startovao AmaroK čekala me je stara plej-lista. Ovo nije stvar neke sposobnosti koju ima Ubuntu već više odlika moći konfiguracionog subsistema linuksa.

Sistem je od samog starta potpuno upotrebljiv (mada, da budem iskren, u savršenom svetu bi Firefox bio podrazumevan deo distribucije, no skinuti ga je ostvarivo za minut-dva, dok u međuvremenu konqueror može vrlo lepo da posluži), jedino što mu fali je podrška za razne (closed-source) kodeke i 3D ubrzanje. Prvo se trivijalno instalira još od verzije 7.04 -- čim se klikne na nepodržan fajl iskoči prijateljska poruka koja te obavesti da nemaš, recimo, mp3 podršku i ponudi ti da je instaliraš klikom na jedno dugme. Radi odlično. Naravno sva podrška odmah posle instalacije bi bila bolja, ali to je za sada nemoguće iz čisto legalnih razloga.

3D ubrzanje je nekad bilo dosta teže i zahtevalo je editovanje xorg.conf fajla i druge zabavne stvari[3] sada, pa, samo radi. Čim sam startovao računar pojavila se ikona pored sata koja me je obavestila da imam hardver kome su potrebni ne-slobodni drajveri. Klikneš, čekiraš pored svoje kartice, klikneš 'OK', restartuješ i radi. Savršeno. Naročito je lepo što je Kubuntu odmah pogodio da je mojoj kartici (8600GT) potreban novi NVidia drajver -- 7.04 to nije znao.

Sada je već trivijalno otići u adept package manager instalirati sve iz "compiz" grupe i posle komande:

compiz --replace -c emerald&

mogao sam da uživam u visokokvalitetnom (a i korisnom[4]) šarenišu uz pomoć genijalnog compiz/fusion (verzija 0.57...nije baš naj-najsvežije ali ko hoće baš bleeding edge može da doda repozitorijum za nightly build pravo sa CVS-a).

Takođe kao novost je to što je kao default file-manager Dolphin zamenio Konqueror. Odluka je prilično dobra budući da je Konqueror (file menadžer, web browser, ftp klijent, cvs klijent, toster itd. itd.) bio jednostavno prenatrpan. Naravno on je još tu, ako baš zatreba, ali za svakodnevne upotrebe Dolphin je i više nego dovoljan. Za sada izgleda vrlo lepo i user-friendly sa korisnom listom mogućih operacija nad fajlom sa desne strane (lista uključuje i vanredno korisni "Open terminal here") i vrlo vidljivom merom slobodnog prostora u donjem desnom ćošku (odlično...više ne moram da konstantno kucam "df -h" u konzolu).

U Kubuntu verziji sam primetio i desktop search applet koji se zove Strigi. One lepo indeksira vaše dokumente i slično i onda ih pretražuje veoma veoma brzo. Ne radi loše (koliko mogu da vidim) ali moram reći da je Google Desktop jednostavno jači. Google je Google i to je to. Otpor je uzaludan.

I, tako, koji su konačni utisci? Ne znam. Pitajte me opet za šest meseci. Prvi utisci su, sa druge strane, jako jako dobri. Za sada ne mogu da nađem nijednu manu.

Za sada.

Ali strpljiv sam ja...

[1] U osnovi isto što i Ubuntu samo umesto okruženja Gnome ima mnogo mnogo bogatiji KDE. KDE je, po meni, superioran budući da ga je moguće bolje konfigurisati i da ima čuda kao što su AmaroK, K3B &c.
[2] Mada joj ništa ne fali...osim možda malo živahnijeg partition managera.
[3] Ne da je to bilo osobito naporno (promeni 'nv' u 'nvidia' i tu si) ali, ipak, stvar je stila.
[4] Kad se navikne čovek na Expo i više desktopova rad u, recimo, Win XP deluje kao paleolit. Da ne pominjem koliko je udoban, recimo, Desktop Zoom plugin.

Beep...beep...beep...

...kako bi to rekao drug Sputnjik. Pre tačno pedeset godina (Četvrti oktobar 1957, 19:28:34 UTC) Zemlja je dobila svoj prvi veštački satelit. Bio je otprilike veličine lopte za plažu i težak 83kg...i nije nešto po modernim standardima ali je zato otpočeo ono što su ljudi pretenciozno nazvali "Svemirskim Dobom".

Ono što čini celu stvar divno ironičnom je da je Sputnjik lansiran sa prerađenog ICBMa. Instrument slepe paranoje Hladnog Rata pretvoren u oruđe nauke. Heh. Kako ono beše: "...te će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti boju" (Isajia 2:4). Istina, stvari se nisu baš toliko poboljšale ali bolje išta nego ništa.

De Comicibus Obscuris

Ili, "O opskurnim stripovima". Evo linkova ka par zanimljivih stripova koji se daju naći na internetu:

1) Girl Genius (Neobično)

Prilično zabavni strip smešten u "steampunk" okruženje (naučna fantastika pisana manje-više kao da potiče iz devetnaestog veka...sva tehnologija počiva na parnim motorima i sličnim stvarima a sve što je potrebno da neko oživi je olujna noć, gromobran i (opciono) asistent po imenu Igor) sa zaista fantastičnim kvalitetom crteža. Počinje kao crno-beo ali kasnije prelazi u (strašno dobro odrađenu) boju. Vredi pogledati:

2) Dresden Codak (Bizarno)

90% vremena nisam siguran šta tačno ovaj strip kaže. Ali, ovaj, lepo izgleda. I ima minijaturnog Karla Junga. I neko...čudo...koje...nešto...

3) Staljin Protiv Hitlera (...nemam reči...)

O da. Dobro ste pročitali. Staljin protiv Hitlera. Kao strip. Na ruskom.

Zašto?

And so it begins...

Konačno sam stigao u Novi Sad, spreman za još jednu uzbudljivu godinu institucionalizovanog mučenja, ovaj, studiranja. Juče sam se upisao (procedura u kojoj stojiš u redu da bi stajao u redu za red u kome moraš da stojiš da bi stajao u redu za upis), kupio klimu (neverovatno, ali prošlo leto me je prosto ubedilo da bi mi možda trebala jedna) i sredio stan. Sada mi ostaje samo ova nedelja životarenja (koju planiram da provedem u apsolutnom lenčarenju) pre nego što opet krene rad, red&disciplina. Ah well.

Quis custodiet ipsos custodes?

Manje stari Rim a više Alan Moore. Moore je autor mnogih visoko cenjenih stripova kao što je V for Vendetta (film je jako dobar ali ima vrlo malo veze sa stripom -- redak slučaj), Supreme (genijalno osmišljen put kroz istoriju stripa) i, možda najvažnije, Watchmen.

Watchmen je mini-serija stripova koji u potpunosti dekonstruišu mitologiju maskiranog junaka -- jednostavno postavlja pitanje "Šta bi bilo da su ovo pravi ljudi? Šta može da te natera da se obučeš kao sova i boriš protiv kriminala?"[1] i onda kreće odatle. Istovremeno predstavlja mnogo dublje istraživanje same prirode etike (koliko tačno, na primer, cilj opravdava sredstvo?) koje bi se najbolje sumiralo samim naslovom ovog posta "Ko čuva čuvare?".


Očigledno, bilo ko koga zanima strip ovo mora da pročita. Ali, strip je izašao davne 1986. tako da mi je sada malo kasno da ga hvalim i druge nagovaram da ga čitaju.

Ja ga sada pominjem pošto se izgleda film Watchmen ozbiljno zahuktao. Kada sam prvi put saznao za to pomislio sam da je to još jedna "i ja i ja!" ekranizacija stripa (kojih sada u Holivudu ima opsceno mnogo -- samo čekam Penny Arcade film[2]) koja neće da odmakne dalje od pre-pre-preprodukcije[3]. No, kako vreme prolazi određuju se ljudi za uloge, stvari se sređuju evo počeo je i "principal photography" sajt jasno određuje i datum: 6.3.2009. Daleko jeste, ali i dostižno.

Čujem, preko bloga Pharyngula (najbolji blog za nauku na planeti) da je kao savetnik angažovan Jim Kakalios (autor genijalne "Fizike Superheroja") koji, opet, insistira da će film biti odan stripu i odličan.

Kako god okretao i obrtao to u glavi ne mogu da poverujem.

Zašto? Pa Watchmen je dizajniran tako da teško može da postoji u bilo kom obliku sem kao strip. Dosta njegove simbolike (sat, fallout znak na zidu, mrlja krvi) je tako neraskidivo vezano za medijum u kome se prvobitno pojavilo da je meni nepojmljivo da će bilo šta od toga preživeti prevođenje u bilo kakvu formu. Predpostavljam da bi pojedinačne slike u stripu mogle da postanu kadrovi u filmu ali ako se to dovelo do svog logičnog kraja dobili bi nešto tipa Andaluzijski Pas. To baš i nije najbolje rešenje.

Najbolje čemu možemo da se nadamo je, mislim, film koji će uzeti neke elemente i motive stripa i onda sa njima ispričati sasvim drugačiju priču. To je i dobro (dobijamo dobar film!) ali i loše (to ipak nije Watchmen). Osim ako se, naravno, ne desi čudo.


[1] To mu dođe jedno od onih pitanja koja su toliko očigledna da ih, u sedamdeset godina stripova sa ovom tematikom niko nije postavio. Go figure.
[2] Actually that'd be kinda cool.
[3] Evo, recimo, jedan od najboljih stripova svih vremena (ja bih rekao baš najbolji) Sandman se zamalo snima već dugi niz godina.

Kliper, dosemu i zaključavanje fajlova -- jedna tužna priča

Postavka: Linux server pod Sambom čuva podatke kojima pristupaju klijenti, takođe Linux, na kojima se vrti mator Kliper program pod dosemu.

U tu priču upadne naš protagonista, mlad programer pun idealizma, nade, itd i suoči se sa problemom: Linux klijenti gaze po zaključavanju slogova kao da nije tu. Užas. Rešenje, do koga se dolazi posle mnogo muke, je da server počne da deli podatke dvostruko (Samba za preostale Windows mašine a NFSv3 za Linux). I, zaista, zaključavanje slogova radi odlično. Windows i Linux klijenti u savršenoj harmoniji. Divota.

E, al' tu priči nije kraj. O ne. Ispostavi se da Kliper, u svojoj beskrajnoj mudrosti, mora da zaključa čitav fajl kada ga mu dodaje slog. A baš to ne radi. Linux klijenti srećno ignorišu bilo kakav pokušaj da se fajl zaključa. U lokalu radi, ali preko mreže -- ništa.

Ispostavi se da Dos podržava pet tipova zaključavanja dok je Linux savršeno srećan sa samo dva. I naravno kada dosemu treba da prevodi iz jednog u drugi tip nastaju svakakvi zabavni problemi.

I tako, posle sve te muke (da se ne pominje opscena količina truda neophodna da se natera dosemu da sarađuje sa cp852 kodnom stranicom i to na pure-unicode sistemu) cela dosemu stvar pada u vodu.

Srećom tu je Clip.

Potpuno funkcionalan native Kliper kompajler za Linux. Čudo šta sve mogu braća Rusi. Još nisam siguran da će da radi al' šanse su dobre. Tim više, pošto je većina programera na projektu ili iz Rusije ili iz Poljske naše kodne stranice su gotovo sigurno podržane.